уторак, 6. децембар 2016.

Порођај на фејсбуку






Желим бебу. Гласио је мој фб статус oдмах након прве брачне ноћи. Уследило је масовно лајкoвање свих мојих пријатеља. Ујак је на писао: Тако и треба, реци зету нек се потруди, мама је ставила срце, а тата је само лајковао.

Ја сам одрасла уз фејсбук. То је за мене била главна разонода током целог мог детињства. Неко је гледао цртаће, бојио сликовнице или се играо у башти док сам ја постовала, шеровала слике куца, маца, и качила песме. У почетку стално неке тугаљиве док сам још била млада и несигурна у себе. Као оно: Ја те волим, он те има. Заправо ствар је била у томе да га је oна  имала, а ја сам патила. После како сам све више стицала самопоуздање и најзад постала свесна свих својих женских квалитета ствари су се промениле.  Биле су све чешће песме које су описивале моју снагу и мој борбени дух. Као на пример: Ја сам жена лавица, ја сам жена краљица..или...Ма пали мали, нисам ја мала, ја би се с тобом само играла!




Какво гажење по мушком роду. Не подржавам, ал верујте да је женама то некад  неопходно како би повратиле веру у себе.

Такође сам јако волела да цитирам стихове најпознатијих песника како са наших тако и оних других простора. Да не кажем туђих.  Највише сам волела а и данас  волим  Мику Антића.  Његове сам стихове толико волела да се дешавало да исти стих поделим на зид по неколико пута дневно. Чисто да људи виде колико га волим.  Ах Мика!

Но скренусмо са теме.

Удадох се ја.

            И окачих статус као што горе рекох.

            И у инбокс почеше да ми се јављају колеге са факултета:

-                                  Колегинице, јел треба нека помоћ?  Ту смо да помогнемо ако треба. Ово, оно.. xD

-                                  Ајд мрш тамо ретарди. :D – одбрусих им ја на брзину.

Кретени. Наравно да нису схватили поенту. Жена кад каже да жели бебу, она заправо жели љубав, али то ови хомоеректуси никад неће схватити.




Међутим тог дана ја донесох једну важну одлуку. Најпре сам обишла сва породилишта у граду. Верујте, да се не зна се где је гора ситуација. У једном испуштају децу јер су  им, пази молим те, бабице мамурне због синоћне промоције коктела у Брауну. Које сељанке! Отишле су тамо да се тагују и успут искористиле прилику да се отшафе за мале паре. У другом су кревеци превише ниски па им деца испадају. У трећем не закључавају врата па се често дешава да бебе ето тако саме ишетају ноћу.

И зато ја пресекох и јасно узвикнух: Породићу се на фејсбуку!





То до сада нико није урадио, бар не на овим нашим трусним подручјима. У свету је то већ нормално. Због закрчености породилишта, Кинези се порађају где год стигну. И све чешће на фејсбуку. Због тога је Закерберг надмашио и најпознатијег кума у историји, Дон Вита. Па сад кумује целој Југоисточној Азији, где можете срести његово име у мало размакнутој варијанти:


За – Кер- БреГ


За ову храбру одлуку имала сам подршку како своје породице, шире родбине и тако свих пријатеља са фејсбука, чак се и Мурат, мој фејсбук пријатељ из Турске,  јавио у знак подршке и написао ми на зиду: I`m in you.. 

Хтео је заправо рећи I`m with you..

У сваком случају одмах смо се разумели и одговорила сам: Хвала. <3.

Јако симпатично од њега.

Онда смо се дали на посао.

Након пар покушаја уследио је статус:


Трудимо се, али и даље ништа.


Онда је за тим уследило и пар сличица из спаваће собе. О не, не тих сличица, безобразници! Слике наших палчева наравно уз коментар:




#togetherwearestronger

Трчање до вц-а нисмо могли ухватити јер једноставно одзив камере је за то преспор. Али позитиван тест свакако да јесмо. Уследио је статус:


Б И Н Г О !!!


Када је доктор  најзад одредио датум, ми смо направили event. Позвали смо све пријатеље и моје и његове и обећали да ће бити live пренос. Stay tunned.

Како би редовно извештавала своје фанове поставила сам на свом профилу  сат који откуцава.

8 месеци 30 дана 23 сата 31 минут 24 секунде


Поред тога прошетала сам по граду, купила књиге „101 савет за сваку трудницу“ и „У 10 корака до лаког порођаја“. Није их написао онај Роберт Сарма, ал као да јесте. Препоручујем. Наравно окачила сам слику где прстом показујем на стомак уз пригодан текст:


Први дан трудноће. Осећам се већ испуњено.


 Уследили су статуси други трећи, пети, петнаести, дваеспети, шесетпети..осамдесет осми...
У току трудноће јавили су ми се и пориви за храном, па је све то пре него што је завршило у мом трбуху, најпре завршило на фејсбуку:






Пуна трпеза. Хајде да заједно нахранимо бебу.


Уз порив за храном, прорадио ми је и матерински инстикт па су уследиле слике лавице са лавићима, мачке са мачићима, кокошке са пилићима. Да се разумемо ја овде нисам кокошка, то је само симболично.

Као и статуси: 

Нико не воли као мајка. Једна је мајка..


И најзад стигао је и тај дан. Дан када ћу се породити Иначе добићу сина не знам јесам ли вам то рекла? Уосталом могли сте и на фејсбуку видети статус:


Прво па мушко.


И оних 200 лајкова испод.

Вратимо се мом порођају. Након што сам урадила 3 чучња као што ме је  Сарма саветовао, поново сам проверила ко је одговорио на мој позив за event. Оне који су одговорили потврдно подсетила сам још једном, а оне са можда и тек оне који нису уопште одговорили са таквом радошћу избрисала сам са листе пријатеља.  Па како? На мој најважнији дан они нису уз мене. Такви ми онда и не требају.

Затим сам поново позвала све ујне, стрине, тетке и комшинице, правила се да слушам њихове савете како да дишем и којом ногом да прекорачим праг, и позвала их да обавезно остану на својим фб профилима и ништа друго не раде данас. Иначе навикнути да ништа не раде нису се много противили мојој молби.

Момчилу сам рекла да напуни телефон. Да за сваки случај понесе два пуњача, ако један закаже. И да уплати брз нет. Нећемо се ваљда уздати у државни WiFi.




Као сваки савремени мушкарац он ће бити данас уз мене, тачније уз мој кревет.  Па где ће друго, неће ваљда ко ови балкански мужјаци да чека да му се жена породи у кафани. Ти мозгови само траже разлог да се напију. Као да убију трему. Па не порађају се ваљда они. 

Наравно да ме неће држати за руку, јел ће данас он имати преча посла. Он ће наиме са лица места извештавати знатижељне френдове и моје драге фанове које сам стекла гостујући у емисији „Бебац“. 

А Момчилу у  зато потребне обе руке, иако му је десна ко туђа.

Идемо.. 

Пожелите ми срећу..

Најпре заједнички селфи.




@Кренуло је.

@Ишчекивање.

Гурааај

Ааааааа

@Вришти..

@Тако је, само напред

@Аааааа

@Аааааа

@Видим нешто...

@Ту је.

@Ево га

@Ааааааа

@Још мало

@Гурааај

@Не ти, Момчило.

@Ево га, са нама је.

@Честитамо

@Дечак.

@Знао сам.

@И вама тата.

@Оставите тај телефон забога.

@Добили сте сина.






#добиосамсина


#поносниотац


#првопамушко








Нема коментара:

Постави коментар